Predmet konkursa, opšte smernice i preporuke

Predmet ovog konkursa je definisan zaokruživanjem potreba za potpuno i efikasno funkcionisanje Muzeja savremene umetnosti u Beogradu sa komercijalnim uslugama organizovanih po uzoru sličnih vodećih institucija u svetu. Imajući u vidu da postojeći kapaciteti MSU nisu dovoljni niti adekvatni za organizaciju komercijalnih sadržaja i planiranih aktivnosti muzeja odlučeno je da se potrebe za komercijalnim i dodatnim skladišnim kapacitetima ostvari neposredno uz zgradu MSU. S tim u vezi, konkursnim zadatkom se razvrstavaju sadržaji u dve programske celine koje bi se realizovale u dve odvojene faze.

I. Prvu programsku celinu predstavlja paviljon sa komercijalnim sadržajima muzeja podeljenih na ugostiteljstvo (kafe-restoran) i trgovinu (prodavnica za prodaju suvenira muzeja i promotivnog materijala, knjiga i sl.), kao i njihovi prateći skladišni, sanitarni i drugi prostori nužni za nesmetano funkcionisanje paviljona. Pomenuti paviljon bi trebalo da ima javni karakter namenjen primarno za posetioce muzeja sa mogućnošću korišćenja prostora za potrebe muzeja (promocije, radionice, prezentacije i sl.), ali i za korišćenje za druge potrebe van radnog vremena muzeja od strane spoljnih korisnika. Iako paviljon predstavlja sekundarnu delatnost muzeja očekuje se da njegov karakter bude reprezentativan i savremen u pristupu organizacije i artikulacije njegovog prostora.
Sam paviljon je potrebno projektovati kao jednu etažu sa mogućnošću projektovanja i podzemne etaže u okviru postojeće morfologije terena i u skladu sa dozvoljenim parametrima pre svega za učešće propusnih površina na parceli (minimalno 60%). Morfologija zgrade paviljona bi trebalo da omogući korišćenje tokom cele godine (zimske bašte/terase, natkriveni prostori i sl.), da omogući korišćenje kako zatvorenog tako i otvorenog pripadajućeg prostora (vrt, terasa i sl.), da omogući nesmetano postojeće vizure ka zgradi muzeja, da omogući integraciju okolnog prostora (park skulptura, parkovski ansambl, logika kretanja oko muzeja, ambijentalnost zgrade muzeja itd.) ali i da inicira dodatne nove sadržaje na otvorenom (privremena scena za umetnička dešavanja, muzička izvođenja i performativne radove i sl.). Sama zgrada paviljona bi po svojim performansama trebalo da bude adekvatna u skladu sa državnim opredeljenjem i standardima za energetsku efikasnost i ekološku održivosti uz ispunjavanje svih zahteva vezanih za urbanističke uslove, važeće uslove zaštite na samoj lokaciji i zahteve za osobe sa invaliditetom ili ograničenim sposobnostima za korišćenje (stari i deca). U skladu sa navedenim daju se sledeće smernice:

• Kafe-restoran je potrebno projektovati u zatvorenom prostoru sa pripadajućim natkrivenim prostorom/terasom koja će se koristiti i tokom zimskog perioda. Kuhinju sa pratećim nužnim sadržajima, kao i sanitarne i druge pomoćne prostorije je moguće projektovati u podzemnoj etaži. Takođe, baštu kafe-restorana je moguće organizovati na otvorenom, uz mogućnost korišćenja zimske bašte.
• Prodavnicu je potrebno projektovati u zatvorenom prostoru, a nužne prateće sadržaje moguće je organizovati u podzemnoj etaži.
• Oba predviđena sadržaja mogu međusobno da budu funkcionalno povezana uz vođenje računa o logici korišćenja pri čemu je moguće obezbediti mogućnost jedinstvenog funkcionalnog povezivanja u slučaju potrebe organizovanja većih dešavanja.
• Nadzemni kapacitet zgrade paviljona ne bi prevazilazio 100,00m2 sa dodatnih 100,00m2 natkrivenog prostora, što čini ukupnih 200m2 nadzemnih sadržaja, uz mogućnost proširenja u jednoj podzemnoj etaži ispod celog gabarita objekta i terase. Pripadajući vrt (zimska bašta) i travnjak kafea površine do 200 m2 uz uslov minimalne ozelenjenosti od 40% i 60% propusne površine (vodopropusni zastori –travnati, peščani, šljunčani, betonski itd.). Krovne ravni je moguće koristiti kao ozelenjeni (pasivni ili intenzivni) krov ili za javno korišćenje.

 
II. Drugu programsku celinu čini dodatni novi magacinski prostor, u smislu dopune ili proširenja postojećih kapaciteta Muzeja savremene umetnosti. Novi magacini i ostave (ne depoi muzeja) osim skladišnog prostora, uključuju i minimalni kancelarijski prostor sa sanitarnim čvorom za zaposlene. Prostor bi trebalo da bude namenjen fundusu Muzeja savremene umetnosti, i to u smislu njegovih kapaciteta za smeštaj izložbenih materijala (panoa, štendera i druge izlagačke opreme), sa osnovnim potrebnim pratećim i tehničkim prostorima. Objekat projektovati kao „podzemni“ u okviru postojeće morfologije terena, na način da krovne i pristupne površine novih sadržaja, zadrže namenu javnog, pešačkog i ozelenjenog prostora, i da ne naruše kretanja oko i ka Muzeju Savremene Umetnosti, niti same vizure ka njemu. Za efikasno funkcionisanje ovog prostora potrebno je obezbediti funkcionalnu (direktnu ili indirektnu) vezu sa zgradom MSU te manipulativni pristup lakim viljuškarima za dostavu i iznošenje opreme i eksponata.

III. Rešenjem parternog uređenja neposrednih slobodnih, pešačkih i zelenih površina (oko paviljona i oko/na samim magacinima), uključujući krovne i pristupne površina planirane i postojeće izgradnje kao i neizgrađene površine u kontaktnoj zoni obuhvata konkursa, potrebno je afirmisati zatečene vrednosti (materijalne i nematerijalne) ali i uvesti nove u skladu sa savremenim načinom i strukturom života, te funkcionisanja današnjih sličnih uzornih institucija u svetu.
Poštujući kontekst lokacije i njene neposredne okoline, značaj i reprezentativnost samog objekta muzeja, a i samog Parka prijateljstva - sve intervencije treba pažljivo analizirati u cilju dobijanja što kvalitetnijeg rešenja koje bi unapredilo likovne i funkcionalne karakteristike ambijenta. Date intervencije moraju ostati podređene samom vrednom okruženju i ne smeju narušavati ovu celinu koja je pod zaštitom spomenika kulture.
Konkursno rešenje treba da afirmiše savremene tendencije u arhitekturi, oblikovanju i uređenju javnih gradskih prostora, te uvrsti savremena programska i pejzažna uređenja slobodnih i zelenih površina u skladu sa potrebama, kako postojećih, tako i ovim konkursom planiranih sadržaja.
Od učesnika se očekuje da u skladu sa datim potrebama i namenama, kao i trendovima razvoja, funkcionalno, sadržajno, ambijentalno i tehnološki organizuju prostore u skladu sa datim programom i potrebama muzeja, kako bi se optimalno iskoristili kapaciteti i potencijali lokacije. Formiranjem racionalnog i funkcionalnog arhitektonskog rešenja bi se u ovako složenim uslovima omogućilo kvalitetnije funkcionisanje svih planiranih aktivnosti.
Planirana izgradnja ne sme da naruši fizičku stabilnost samog objekta Muzeja savremene umetnosti, niti postojeće uslove i način korišćenja samog objekta, mogućnosti pristupa objektu, kao ni njegov vizuelni identitet i integritet. Planiranim intervencijama ne sme se ugrožavati ni bezbednost ni funkcionalnost prostora u neposrednom okruženju oko Muzeja.

Faznost izgradnje
S obzirom na prepoznate i sagledane potrebe Muzeja, a u odnosu na raspoloživa sredstva kao i dinamiku njihovog očekivanog priliva – preporuka je da se obim i struktura dodatnih očekivanih sadržaja podele u dve faze koje bi mogle da se nezavisno ostvare u daljoj budućnosti. Pri tome je važno da se ovakvim konkursom definišu mogućnosti i jasni planovi i projekcije za dalju realizaciju.

Prvu faza izgradnje bi se odnosila na paviljon Muzeja savremene umetnosti, na aktiviranje komercijalnih sadržaja i aktivnosti u muzeju, tj. njegovom neposrednom okruženju. Dati sadržaji su poodavno postali standard usluge današnjih muzejskih lokacija, i u svetu i kod nas. Datoj fazi intervencije, počevši sa izradom projektne dokumentacije, pristupilo bi se neposredno nakon uspešnog završetka ovog konkursa.

Druga faza bi se odnosila na proširenje magacinskih prostora, što predstavlja nužni i očekivani sledeći korak u zaokruživanju potreba muzeja. Ovim konkursom se, uz njegovu verifikaciju u nadležnim ustanovama, takođe otvara nesmetana realizacija ovih nedostajućih sadržaja, s obzirom da je današnja udaljena lokacija magacina u Šimanovcima sasvim neodgovarajuća. Sadržaje proširenja magacina Muzeja savremene umetnosti predvideti u okviru jedne podzemne etaže shodno stečenim ograničenjima fizičke strukture postojećeg objekta kao i uslova okruženja predvideti.

PRVA FAZA IZGRADNjE

 

Napomene:

• Radi racionalizacije prostora moguće je izvršiti spajanje pomoćnih prostorija datih sadržaja, bilo za posetioce/korisnike ili za zaposlene (tipa: integracija sanitarnih čvorova za zaposlene).
• Date površine se odnose na dozvoljene sadržaje iznad nivoa postojećeg terena, a koje time ulaze u obračun površina, obzirom na dozvoljene urbanističke parmetre. Time nije ograničen obim sadržaja ispod nivoa terena, već je to definisano smernicama o zelenilu.

 

DRUGA FAZA IZGRADNjE

Napomene:

• „prema pravilniku“ se odnosi na „PRAVILNIK O USLOVIMA I NAČINU OBAVLjANjA UGOSTITELjSKE DELATNOSTI, NAČINU PRUŽANjA UGOSTITELjSKIH USLUGA, RAZVRSTAVANjU UGOSTITELjSKIH OBJEKATA I MINIMALNO TEHNIČKIM USLOVIMA ZA UREĐENjE I OPREMANjE UGOSTITELjSKIH OBJEKATA“, "Sl. glasnik RS", br. 48/2012 i 58/2016. Za potrebe određivanja potrebnih kapaciteta datih sadržaja, kao i njihovih pomoćnih prostorija, potrebno je koristiti važeće propise i minimalne standarde date u priloženom pravilniku

( V. OSTALA DOKUMENTACIJA UZ PROGRAM  : „1 PRAVILNIK MTU-2016.pdf“)

 

• Obzirom da se izdati urbanistički uslovi, kao ni PDR Ušće, ni na koji način ne obrađuju površine i sadržaje objekata ispod zemlje, niti se oni u njemu praktično i spominju – možemo smatrati da se izgradnja ispod nivoa postojećeg terena ničim ne ograničava, i da je dozvoljena u obimu koji ne prelazi 40% površine date lokacije, tj. koji ne prelazi i ne ugrožava zadatih 60% ozelenjenih površina parka / parcele u direktnom kontaktu sa zemljom (neizgrađeno). Takođe, obračun površina koje su ispod nivoa terena ne ulazi u obračun dozvoljeih nadzemnih kapaciteta. Neizgrađenim površinama ne možemo smatrati ozelenjene krovove na nivou terena (niti iznad istog), o čemu je takođe bilo reči.

 

Obzirom na naglašenu i obaveznu faznost rešenja, svakako je neophodno obratiti pažnju i analizirati pitanje razdvajanja datih sadržaja - ili naprotiv njihovog spajanja, tj. formiranja objedinjenog prostornog i organizacionog rešenja. Oba pristupa treba posmatrati jednako dozvoljenim ili očekivanim, i shodno tome mogućim - te analizom mogućnosti i prednosti koje potencijalno nude takva dva različita pristupa doneti konačnu odluku o prostorno-funkcionalnom pristupu.

OSVETLjENjE

U okviru predloženog rešenja poželjno je dati i predlog/rešenje unutrašnjeg i spoljašnjeg osvetljenja paviljona muzeja, kao i neposrednog otvorenog prostora.
Različitim korišćenjem svetla u enterijeru i eksterijeru treba ostvariti kvalitetan ambijent koji je u skladu sa namenom objekta, kao i njegovim ostvarenim prostornim i arhitektonskim vrednostima, a što neće invazivno uticati na spoljašnji ambijent i okruženje pod stepenom zaštite.

Posebni programski uslovi 

Obaveze i preporuke u formiranju prostora 

• Potrebno je sagledati i mogućnosti odvijanja drugih, različitih dodatnih i dopunskih aktivnosti u samom paviljonu (i muzeju), kao i mogućnost različite organizacije magacinskih prostora, shodno mogućim promenljivim potrebama muzeja.
• Svi pešački, pristupni i manevarski prostori, prostori, spoljni i unutrašnji, treba za zadovolje nesmetano kretanje lica sa otežanim kretanjem;
• Zona izgradnje samog paviljona, definisana planskom dokumentacijom i konkursnim programom, data u grafičkim prilozima u konkursne dokumentacije, predstavlja fiksni element za konkursno rešenje.

Ova intervencija u prostoru gotovo da nosi obavezu afirmacije semantičkih, ambijentalnih i istorijskih vrednosti samog objekta muzeja i datog parkovskog okruženja.

U smislu veze novoprojektovanog dela magacina Muzeja - potrebno je obezbediti i tehnički pristup istom za dovoz/odvoz raznog izložbenog materijala i opreme, kao i potencijalni evakuacioni izlaz za korisnike datog prostora, bilo putem veze sa postojećim objektom, bilo direktno u spoljni prostor.

Pristup proširenju magacinskog prostora Muzeja predvideti putem veze sa postojećim objektom Muzeja, kao i sa čistim spoljnim kolskim pristupom koji omogućava korišćenje viljuškara za dostavu i odnošenje materijala i opreme.

Smernice za saobraćajne površine

Kolski pristup Parku prijateljstva kao i sadržajima unutar predmetnog prostora, ostvariti sa obodne saobraćajne mreže: iz Bulevara Mihajla Pupina i Nikole Tesle i Ulice Ušće. S obzirom na poziciju i karakter prostora bilo bi poželjno staviti akcenat na javni gradski prevoz putnika, kao i korišćenje alternativnih vidova saobraćaja (pešački i biciklistički). Upravno na podužne pravce i na reku planirani su poprečni pravci namenjeni isključivo pešačkom i biciklističkom saobraćaju. U preseku podužnih i poprečnih pravaca planirana su proširenja u vidu slobodnog prostora za različite tematske sadržaje.

Projekat „Beograd biciklom“ (2017/2018), predstavlja definisanje i relizaciju pod-projekata i aktivnosti koji su u skladu sa Strategijom razvoja Grada Beograda, a koji se odnose na promovisanje koncepta urbane mobilnosti, redefinisanje saobraćajne hijerarhije, gde pešaci i biciklisti imaju prioritet, kao i jačanje svesti o očuvanju životne sredine kroz razvoj ekološki prihvatljivih vidova saobraćaja.

S obzirom na preporuke PDR-a Ušće –  nije potrebno razmatrati pitanje rešavanja dodatnog parkiranja u okviru same lokacije, obzirom da se to rešava u neposrednom okruženju Muzeja, na raspoloživim lokacijama, koje imaju dovoljno kapaciteta. Uostalom, Muzej već poseduje svoj službeni parking – može se pretpostaviti da će se za dodatni broj posetilaca paviljona kojima je on potreban – za isti naći mesta u neposrednom okruženju. Između ostalog, postojeća planska dokumentacija isključuje mogućnost smanjivanja zelenih površina na lokaciji – a time i mogućnost da se bez podzemnih garaža rešava parkiranje na samoj lokaciji Muzeja.

Pristupe objektima, kao i sve druge površine u i van objekata a namenjene komunikaciji pešaka, planirati tako da budu dostupne svim kategorijama korisnika, u svim vremenskim prilikama u skladu sa standardima pristupačnosti za nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. 

Smernice za uređenje zelenih i slobodnih površina 

• Minimalno učešće vodnopropusnih površina u direktnom kontaktu sa tlom i podzemnim vodama (bez zgrada i objekata, podzemnih etaža, nepropusnih zastora itd.) iznosi 60% u odnosu na površinu parcele;
• nije dozvoljeno ograđivanje zelenih površina u priobalju Save i Dunava, ni pojedinačnih parcela;
• korišćenje ovog prostora je javno i dvojno – javna zelena površina i vodno zemljište;
• svi sadržaji na predmetnom prostoru treba da budu u funkciji javnog korišćenja;
• rešenja moraju biti primerena značaju predmetne lokacije utemeljenom na vrednovanju istorijskih, prirodnih, kulturoloških i funkcionalnih karakteristika, a u kontekstu centralne zone Novog Beograda;
• rešenje treba uskladiti funkciji prostora kao odbrambenog nasipa (bedema);
• ozelenjavanje vršiti niskom zeljastom, žbunastom i drvenastom autohtonom vegetacijom izrazite prilagodljivosti na klimatske uslove Beograda i zemljišne uslove na samoj lokaciji (nasip);
• neophodno je očuvanje celokupne drvenaste vegetacije;
• potrebno je očuvanje prostora sa kojih se pristupa i sagledavaju javni objekti od nacionalnog značaja, u granicama Plana i neposrednom okruženju;
• voditi računa o sagledavanju dve ključne slike najšire panorame Grada, sa najvažnijeg od svih beogradskih vidikovaca - Beogradska tvrđava „Pobednik“ (kota 113.4 mnv), i to:
• panorame Savskog amfiteatra, sa Sabornom crkvom na levoj strani i Novobeogradskom obalom Save na desnoj, preko zelenog masiva Topčiderskog brda i Košutnjaka do Avale;
• panorame od Ušća Save u Dunav, Velikog i Malog ratnog ostrva, preko reprezentativnih prostora Novog Beograda i Zemuna u podnožju kule na Gardošu;
• nije dozvoljeno formiranje novih površina za komunikaciju osim za pristupne mostove plovnim objektima postavljenim u skladu sa Planom mesta za postavljanje plovila na delu obale i vodnog prostora na teritoriji grada Beograda (I faza) („Sl. List grada Beograda“ br.9/13 i 62/14)”;
• nije dozvoljeno sprovođenje obimnijih zemljanih radova kojima se menja morfologija terena, nekontrolisano postavljanje nadzemnih instalacija infrastrukturnih sistema i postavljanje sredstava javnog oglašavanja;

Zelene površine u okviru konkursnog obuhvata predvideti u skladu sa planiranom namenom, ali i namenom u kontaktnoj zoni, a imajući u vidu i šire sagledavanje prostora i njegovu integraciju sa susednim javnim površinama, kao i situaciju u kojoj otvoreni zeleni prostori ne predstavljaju prateći sadržaj već veoma bitan prostorni element sa značajnim uticajem na funkcionalnost, karakter i ukupnu vrednost novoformiranog ambijenta. Isto tako, od posebne važnosti je uvažavanje ideje o realizaciji parka skulptura.

Zelene površine treba projektovati kao važan segment dizajna. Voditi računa o geometriji zelenih površina u sve tri dimenzije prostora tako da zelenilo bude prepoznatljiv i definitivan prostorni element, sredstvo umetničkog izražavanja, uzimajući u obzir neophodne funkcije, čovekomernost i bezbednost. Pri izboru kategorije zelenila imati u vidu repezentativan karakter lokacije kao i kulturnoistorijski i semanitčke vrednosti neposrednog okruženja.

Obzirom na konfiguraciju terena, i vrednosti izgrađene strukture u okruženju zelene površine rešavati tako da se budućom sadnjom ne ugroze pravci dominantnih vizura. Zelenilo treba formirati u skladu sa planiranom namenom, zahtevima i funkcijom prostora, u cilju poboljšanja mikro-klimatskih vrednosti prostora.  Za zastor staza i platoa koristiti visokokvalitetne i dekorativne materijale u skladu sa ambijentom okruženja, bezbedne za korišćenje u svim vremenskim uslovima, za sve kategorije korisnika.

Smernice u odnosu na statičku stabilnostu objekta Muzeja savremene umetnosti

Konstatovano je da statička stabilnost Muzeja savremene umetnosti neće biti ugrožena nezavisno od fundiranja novih suterenskih magacina. To znači da ako visina fundiranja bude neznatno manja ili približna dubini fundiranja sadašnjeg objekta muzeja - neće biti ugrožena statička stabilnost konstrukcije objekta Muzeja savremene umetnosti. Ako se, pak, predvidi  veća dubina fundiranja novog prostora magacina  - potrebno je obezbediti statičku stabilnost  uz adekvatan način zaštite temeljne

Smernice za instalacije

Mikroklimatski uslovi u magacinskim prostorima za smešataj opreme i materijala koji nisu deo čuvanih resursa u arhivama i depou podrazumevaju negrejani prostor, ali sa mogućom kontrolom vlage, što se obezbeđuje implementacijom adekvatnog, savremenog, sistema ventilacije i klimatizacije. 

Sa druge strane, obzirom na mogući i očekivani drugačiji plan rada i  vremenske intervale opterećenja – objekat paviljona predvideti kao nezavistan, sa sopstvenim autonomnim rešenjem klimatizacije i ventilacije. Predvideti rešenjem adekvatnu poziciju u okviru parternog uređenja za potrebe smeštanja i odlaganja đubreta i otpadnog materijala, kako iz magacinsko – radioničkog dela, tako i za potrebe paviljona.

Postojeća mreža infrastrukture prikazana je u Pratećoj konkursnoj dokumentaciji:

I  GRAFIČKE DIGITALNE PODLOGE  - PAVILjON MSU - KATASTAR – plan vodova.dwg